Prvo što treba da imaš na umu jeste to da kad god govoriš o budućnosti - nagađaš. Šta se desilo, znamo. Šta se dešava, vidimo. Šta će biti - čuće se ;) Jedino je izvesno da će sutra izaći Sunce (pod uslovom da nas ne zvizne neki meteor noćas). Sve ostalo je pretpostavka. 

Sledeća važna stvar je da razmisliš koliko je izvesno da će se nešto desiti, odnosno koliki je stepen verovatnoće. E, to je ključno kada biraš na koji ćeš način izraziti buduću radnju.


U ovom tekstu ću obraditi četiri načina: will, going to, Present Simple i Present Continuous. Buduća vremena (Future Continuous, Future Perfect, Future Perfect Continuous) obradićemo kasnije.

Kada pretpostavljamo da će se nešto dogoditi, to činimo ili na osnovu nekih opipljivih pokazatelja, ili nam se prosto javlja. Na našem jeziku bi to bilo ovako:

Stalno se svađaju. Raskinuće garant! (stalne svađe su opipljivi pokazatelj na osnovu koga pretpostavljamo da će raskinuti)

Lepo se slažu, ali ja mislim da će raskinuti. (nema pokazatelja, nego je to neki moj utisak, predosećaj, mišljenje)

U engleskom jeziku za pretpostavku koja se bazira na nečemu opipljivom (što vidimo, čujemo, mirišemo...) koristimo oblik going to. Nažalost, on ne stoji sam za sebe, nego ispred njega stavljamo am, is ili are, u zavisnosti od lica.

Look at the clouds! It is going to rain.
(Pogledaj oblake! Pašće kiša. - tamni oblaci koji se trenutno vide predstavljaju opipljivi pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljamo da će pasti kiša)

I am not feeling well. I am going to faint.
(Ne osećam se dobro. Onesvestiću se. - to što mi nije dobro je pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljam da ću se onesvestiti)

Jasno je da buduće radnje koje pretpostavljamo na osnovu konkretnih pokazatelja imaju prilično veliki stepen verovatnoće. Ako je nebo teget boje a u daljini se čuje grmljavina, pri čemu se vetar pojačava i sve je hladnije, prilično je izvesno da će početi oluja.


Ukoliko se naša pretpostavka da će se nešto dogoditi u budućnosti ne zasniva na nečemu konkretnom, već je stvar našeg osećaja, utiska, mišljenja, tada koristimo will + infinitiv (isti oblik za sva lica).

Takve rečenice najčešće počinju sa I think, I feel, I believe, I suppose..., čime se naglašava da je to naš lični doživljaj.

I think they will win the championship.
(Mislim da će oni osvojiti šampionat. - ne navode se nikakvi razlozi, već eto tako mislim)

She believes she will live abroad in five years.
(Ona veruje da će živeti u inostranstvu kroz pet godina - ne navode se nikakve pripreme za to, neki konkretni pokazatelji, već ona tako pretpostavlja)

Ukoliko se ne radi o dokazanom vidovnjaku, jasno je da je kod ovakve pretpostavke stepen verovatnoće da će se radnja dogoditi mnogo manji nego kod onog teget neba i oluje.

Going to i will nemaju samo ove upotrebe, pa ću ih sada dopuniti.

WILL

Pored one upotrebe sa pretpostavkama tipa "javlja mi se", will još koristimo i za:

1) tek donete odluke 

Na primer, sediš u sobi, hladnjikavo je i kažeš "Uključiću grejanje". Sretneš drugaricu, kaže da je pošla u biblioteku, a ti tog trenutka odlučiš da joj praviš društvo i kažeš "Ići ću i ja sa tobom."

It's getting cold. I will turn the heating on.
You are going to the library? I will go with you!

2) obećanja, uz I promise... (obećavam)

I promise I will write about The Passive Voice next time.
(Obećavam da ću sledeći put pisati o Pasivu.)

3) kada nudimo neku pomoć ili uslugu

Don't worry about English grammar. I will help you!
(Ne brini zbog gramatike engleskog. Ja ću ti pomoći!)

4) zvanične najave događaja

The ceremony will take place on Saturday at 11 a.m.
(Ceremonija će se održati u subotu, u 11 sati.)

NAPOMENA: U formalnom engleskom jeziku se još uvek može čuti oblik SHALL, umesto will kod prvog lica jednine i množine. Istina, sve ređe se koristi, ali eto da znaš, da se ne zbuniš kada naiđeš na taj oblik.

GOING TO

GOING TO se koristi za nešto za šta se zna da će se desiti u budućnosti. To je uglavnom nešto što se planira, želi ili je očigledno.
Ovaj oblik koristimo kada govorimo o nameri, koja je tek na nivou ideje. To znači da još uvek nismo načisto da li će to biti baš tako, da još nismo počeli da radimo na tome, ali nam za sada jeste plan da baš to uradimo. 

I am going to learn Spanish next year.
(Nameravam da učim španski sledeće godine - to mi je želja i namera, ali niti sam našla gde ću na kurs, niti imam ideju koliko to košta, ni da li će i neka drugarica sa mnom...)

She is going to visit most European countries next summer.
(Ona namerava da poseti većinu evropskih zemalja sledećeg leta - to joj je ideja, ali još uvek skuplja novac, ne zna da li će preko neke agencije ili sama, da li će vozom ili stopom...)


NAPOMENA: Naročito obrati pažnju na razliku između:

I am going to school.
I am going to go to school.

U prvoj rečenici imaš klasičan Present Continuous glagola go, i saopštavaš da trenutno ideš (hodaš, putuješ) ka školi (imenica).
 

Plan/Želja/Namera

Nešto što planiramo, nameravamo, želimo i doneli smo odluku da će to biti u nekom trenutku u budućnosti:

I am going to go to Vegas next week.
Idem u Vegas sledeće nedelje.

Bob is going to start a public speaking course.
Bob će krenuti na kurs javnog besedništva.

Znaci/Dokazi

Nešto ukazuje i pokazuje da će se nešto desiti:

He is really drunk. He is going to take a cab to his home.
Pijan je. Uzeće taksi do kuće.

Look! They are going to wash the car.  (Izrečeno u trenutku kada radnici perionice pale mašinu za pranje kola)
Pogledaj! Oni će da operu kola.

Ana has been working for this company for 2 years. She is going to get a promotion.
Ana radi za ovu firmu 2 godine. Dobiće unapređenje.

Ako vas neko pita : „Šta radiš danas?“. Vi imate plan i kažete:
„I am going to watch a movie at 3pm“

 

Glavna razlika između WILL i GOING TO je trenutak kada je odluka doneta i kada će se ostvariti.

​

Will se koristi za odluku donetu u trenutku , dok se going to upotrebljava za odluku donetu ranije tj. neki plan.  Često se „going to“ izgovara ili piše kao „gonna“ u američkom engleskom.

Imajte na umu da ovo nije “atomska fizika”, što znači da se u nekim situacijama  mogu koristiti oba oblika, bez ikakve razlike u značenju (“They are going to win” ili “They will win”)

​

Ovde smo videli kako možemo graditi buduće vreme na dva načina, kao i to da oba načina jako lako sagradimo. Zato možemo bez problema pričati o budućnosti!

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​